Epska saga duga 17 godina je došla do poslednjeg(?) poglavlja svoje priče. Igra uz koju su mnogi od nas odrasli, originalni StarCraft iz 1998. i njegova ekspanzija Brood War, pre 5 godina dobila je svog naslednika u vidu igre StarCraft 2: Wings of Liberty, na radost ogromne armije fanova. Prvi StarCraft je bila igra koja je postavila standarde u tada rastućem RTS( Real Time Strategy) žanru i praktično postala prva igra koja je stvorila e-sport senzaciju, nešto što je danas potpuno prihvaćeno i što je sastavni deo gaminga, bez koga isti ne bismo mogli da zamislimo. StarCraft igrači su u Južnoj Koreji bili zvezde na nivou glumaca i sportista, čije su partije prenošene na nacionalnoj televiziji, i taj fenomen se ubrzo proširio po celom svetu, zahvativši i ostale popularne multiplejer igre.
Očekivanja od StarCraft 2 su zbog toga bila ogromna i Blizzard je pred sobom imao ozbiljan i težak zadatak. U međuvremenu je izašla i prva od dve ekspanzije, Heart of the Swarm, koja je pratila priču iz ugla Zergova i koja nije baš najbolje prošla kod fanova zbog ozbiljne banalizacije glavne priče koja je u nekom trenutku pretila da postane Twilight Saga, daleko bilo. Sa druge strane, ni na glavnom polju StarCrafta, multiplejer i e-sport sadržaju, nisu baš cvetale ruže. Ljudi su se žalili na balans, popularnost je opadala, a Blizzard je slabo unosio preko potrebne promene i novine, ostavši potpuno gluv na potrebe fanova, pa je StarCraft 2 ubrzo postao predmet sprdnje u gaming zajednicama sa „dead game“ meme doskočicama. Stvari su bile veoma loše po StarCraft, Titanik od igre kome je pretio potop zbog ljudskog faktora. Legacy of the Void bila je poslednja prilika da neko mudar uhvati kormilo i spasi brod od susreta za ledenom santom, i danas smo ovde da vidimo da li se u tome uspelo.
Igra StarCraft: Legacy of the Void je poslednji deo trilogije StarCraft 2, koji prati događaje koji se direktno nastavljaju tamo gde smo igru ostavili u Heart of the Swarm. Ovoga puta, pratimo igru iz ugla Protosa, vodeći Artanisa na moćnom i prastarom brodu „Spear of Adun“. Nećemo vam spoilovati puno detalja iz priče, za slučaj da niste igrali kampanje prethodnih delova, ali ćemo reći da je, nakon sramote kroz koju je priča prošla u HotS, LotV ovu čuvenu igračku sagu ipak dostojanstveno priveo kraju, onako kako dolikuje serijalu tako legendarnom kao što je StarCraft. Nisu izostali neizbežni „bljuc“ trenuci i pomalo prenaglašene patetike, ali nismo osetili previše cringe momenata dok smo prelazili kampanju, dok je pozitivnih, imerzivnih osećanja koji stvaraju emotivnu vezu ka sudbini karaktera i našem progresu u igri, bilo daleko više.
Sam gameplay kampanje se drži proverenog obrasca iz prethodnih kampanja, koji je meni lično bio jedna od najboljih stvari u StarCraft 2 serijalu i verovatno jedan od najboljih načina razvoja neke RTS kampanje ikada. Pomenuti brod „Spear of Adun“ je vaša baza operacija, baš kao što je u Wings of Liberty to bio „Hyperion“, a u HotS ogromni Leviathan. Na „Koplju“ planirate vaše dalje akcije, razgovarate sa vašim članovima posade, alocirate resurse koje nabavljate tokom misija, a koje vam mogu dati raznovrsne taktičke prednosti. U ratnom savetu određujete kompoziciju jedinica koje želite da povedete sa sobom u sledeću misiju, što je jako bitna strateška odluka, jer na svakoj poziciji imate izbor (koji se vremenom otvara) od do 3 jedinice, koje popunjavaju sličnu ulogu, ali sa drugačijim karakteristikama i sposobnostima, što dovodi do drugačijeg strateškog pristupa u borbi. Neke misije će vam na težim (hard i brutal) nivoima izgledati nemoguće za prelazak, i zahtevaće od vas strategijsko razmišljanje i promene u kompoziciji vaše vojske. Kroz misije se standarno krećete tako što putujete od planete do planete, sa određenom slobodom, koja je ipak minimalizovana kako bi se pratila priča igre.
Sve u svemu, kampanja je izuzetno zabavna, baš kao i prethodne StarCraft 2 kampanje, i prelazak misija na težim nivoima je pravi izazov, a ne frustracija, osećaj je zaista sjajan kada nakon par neuspeha otkrijete pravu formulu i pravi pristup nekoj misiji kako bi ste je prešli. Jedina zamerka koju imamo na kampanju je to što nam se čini da se ovoga puta Blizzard nekako nije potrudio da unese neke nove i jedinstvene misije, tako da je raspon ciljeva u misijama uglavnom sličan zadacima kakve smo već viđali u prethodnim kampanjama. Razumemo da prostor za raznovrsnost misija u klasičnim RTS igrama može da bude možda ograničavajuć u nekom trenutku, ali smo ipak očekivali malo više kreativnosti od Blizzarda.
„Sve je to lepo“ , reći će mnogi od vas sada, „super je kampanja i dobra je priča, ali koji je to faktor zbog koga bi vredelo kupiti Legacy of the Void, jer kampanju možemo da „pazarimo“ i narodnim putem“. Velika i jako bitna stvar kod Legacy of the Void je što je Blizzard zapravo počeo da sluša. Da čuje glas i vapaje svojih fanova i ljudi koji brinu i vole ovu igru, i počeo je konačno da osvežava igru novim sadržajem kako bi igru učinio zabavnijom i otvorenijom za igrače koje ne interesuje toliko hard-core laderovanje i takmičarska komponenta, već koji samo žele da se malo zabave i da imaju kako to da učine nakon što pređu kampanju.
Arcade mode sa custom mapama i igrama, koji je tu od samog početka, već duže vreme je besplatan uz Starter ediciju StarCrafta sa rotirajućim igrama, ali je sada značajno ispeglan i mnogo ozbiljnije prihvaćen od strane Blizzarda kako bi pružio punu podršku developerima. Plan u budućnosti je da Blizzard direktno sarađuje sa najboljim developerima mapa i custom igara, kako pravili kvalitetan sadržaj u okviru Arcade moda i to ponudili igračima koji su kupili igru.
Osim preuređenog Arcade moda, tu su dva potpuno nova načina na koji možete da uživate sa vašim prijateljima (ili random igračima) u StarCraft 2 Legacy of the Void. Glavna novina je co-op mode, koji se u beti nazivao Alied Commanders. U pitanju su specijalno dizajnirane misije za dva igrača u kojima vodite likove iz StarCrafta, odnosno njihove vojske. Svaki od 6 trenutno dostupnih „komandanata“ ima svoje jedinstvene specijalne veštine, jedinice i upgrade mogućnosti, a kako budete igrali svakog od ovih likova, tako će i vaš level napredovati, što će otključavati dodatne upgrade opcije i nove jedinice. Kao što smo pomenuli, co-op misije su specijalno dizajnirane za ovaj mod, i trenutno ih je 5 na raspolaganju sa svojim mini pričicama i izazovnim zadacima. Nakon inicijalnog uhodavanja, moramo da vam kažemo je co-op mod verovatno nešto najzabavnije što je zadesilo multiplejer komponentu StarCrafta.
Zabavno je igrati i sa strancima i sa prijateljima, a svaka misija predstavlja izazov i problem koji valja rešiti, pogotovo ukoliko želite da to učinite sa specifičnim komandantom ili kombinacijom komandanata. Nadamo se da će Blizzard nastaviti da podržava ovaj mod dodavanjem novih karaktera i misija, ali za sada je materijala za zabavu više nego dovoljno, pogotovo što svakoj od misija možete dati težinu jednaku vašem skillu i tako polako napredovati. Drugi multiplejer dodatak je otkačeni Archon mod. U Archon modu možete igrati 2 na 2, ali sa jednom zajedničkom bazom! Vi ste uvek imali dobar micro, ali vođenje ekonomije vam nije jača strana? Nema problema, prepustite to vašem prijatelju dok vi komandujete vojskom. Još jedan pun pogodak Blizzarda, pošto je u pitanju mod koji je zbog svoje blesavosti izuzetno zabavan, ali i poprilično taktički izazovan, jer zahteva usklađenost i uigranost sa partnerom.
Što se tiče konkretnog, takmičarskog multiplejera, LotV je doneo po dve nove jedinice za svaku od rasa, koje teže da popune neke mane u gameplay-u rasa kojima su dodeljene, ali i da otkriju i podstaknu neke nove pristupe i taktike. Osim novih jedinica, sa ekspanzijom su stigle određene balans i dizajnerske izmene. Na osnovu tih izmena jasno je da Blizzard želi dinamičniji, micro orijentisani gameplay, sa stalnim i intenzivnim borbama, i na osnovu prvih turnira koje smo gledali u novembru, čini nam da se da je u tome i uspeo. Partije deluju brže, agresivnije, i zahtevaju od igrača konstantno prilagođavanje u pokretu. Videćemo da li će sada tako i ostati, kada se meta stabilizuje, ali je pravo uživanje gledati StarCraft ovih dana. Ljubitelje turnira obradovaće i jedna stvar koju igrače traže maltene od kad je izašao StarCraft 2 – sa Legacy of the Void konačno dolaze i automatizovani i lako pristupačni in-game turniri, nešto što je Blizzard neshvatljivo izbegavao da implementira sve do sada.
Real time strategije su, na žalost, žanr u izumiranju, za šta ljudi najčešće krive MOBA igre, koje su pristupačnije prosečnom casual igraču i posmatraču, pa samim time privlače i veću publiku, što dovoditi to više sponzora, turnira, para, itd. Blizzard je rekao da je sa LotV jedna saga završena, ali da ne planira da digne ruke od StarCrafta, i da će u budućnosti dolaziti paketi single player misija, nove co-op misije, podrška za Arcade mode, kao i stalna podrška i posmatranje razvoja StarCraft 2 multiplejera. Kakva budućnost čeka žanr i StarCraft 2, teško je predvideti, ali jednu stvar sigurno možemo reći – StarCraft 2 je svoje postojanje zaokružio dostojanstveno, onako kako se i proslavio StarCraft serijal, sa jednom sjanom ekspanzijom koja budi nadu za bolje dane StarCrafta, jer na kraju krajeva, to je igra koja stvarno to zaslužuje.
AUTOR: Nikola Savić
