Kada neki serijal igara uspe da ostane aktuelan preko brojnih generacija arkada i igračkih sistema, kroz tri decenije, i uvek na vrhu svog žanra, jasno je da se radi o nečemu posebnom. Takav je slučaj sa CAPCOM-ovim legendarnim Street Fighter-om. Ova slavna franšiza borilačkih igara imala je veoma skromne početke sa gotovo anonimnim prvim izdanjem iz 1987. na Capcomovim arkadama. Neki stariji domači igrači će tvrditi da je ova arkada postojala i na našim prostorima krajem 80ih, ali to je danas veoma teško dokazati.
Ipak ono što je sigurno je da nas neverovatna globalna popularnost nastavka - Street Fighter II The World Warrior definitivno nije zaobišla. Bilo je to tačno pre 25 godina, pre četvrt’ veka, kada je drugi Street Fighter praktično definisao moderni VS fighting žanr. Posle prvog dela koji je bio samo jedan od mnogih Capcomovih osrednjih arkadnih naslova iz tog perioda niko nije ni očekivao nešto posebno, a kamoli ovakvu bombu od nastavka. Za ono vreme sjajna, detaljna 2D crtana grafika, sa krupnim likovima, animiranim pozadinama, preciznim kontrolama, legendarnom muzikom, privlačila je ispred katodnih ekrana arkadnih mašina najrazličitije profile ljudi.
Urbana legenda
Kada je tačno Stret Fighter II u svom originalnom arkadnom obliku stigao na naše područije teško je znati, ali ono u šta smo sigurni je da je kabinet definitivno postojao u legendarnoj Kalemegdanskoj “Rupi” kao i na par drugih lokacija u gradu. Crnogorsko i Hrvatsko primorje da ne spominjemo. Odlazak na more ne bi bio potpun bez posete nekog od sezonskih luna parkova koji su obavezno uvek imali deo posvećen arkadama. Često su arkadne igre, kao i sve ostalo tada, dolazile sa lagom od par godina, ali definitivno možemo da tvrdimo da je Street Fighter II bio prisutan na lokalnim arkadama tokom ranih 90ih. Naša “Rupa” bila je kultno mesto gde je još snažno živeo duh osamdesetih, na kome su se najčešće skupljali “opasni momci” tog romantičnog vremena pre Interneta i masovnih medija. Tako su i kružile priče o Street Fighteru i najboljim lokalnim igračima. Mlađi su mogli da se oprobaju jedino preko dana u pratnji roditelja, inače bi ostali bez žetona i para za užinu. Bila su to jednostavnija vremena.
Do Street Fightera II u bezbednosti svoga doma došli smo tek sredinom 90ih sa takođe zakasnelom 16bit manijom kod nas. Port za Mega Drive kao i Super Nintendo bio je sjajan i igrao se kod nas dosta kako kod kuće tako i u daleko pitomijim Sega Klubovima. Da, bilo je portova i na džepnim konzolama, kao i Amiga računarima tog vremena, zapravo Street Fighter II u svim svojim revizijama (Champion Edition, Hyper Fighting, Super, Super Turbo…) portovan na dvocifren broj različitih igračkih sistema.
Preskočeni period
Street Fighter Alpha (poznat kao Zero u Japanu) je 1995. doneo skroz novi izgled legendarnim borcima, dizajn je bio više u anime fazonu, inspirisan hit animiranim filmom Street Fighter II: The Animated Movie. Izvođenje je bilo fluidno, crtez moderan, a super combo sistem iz poslednjeg SFII nastavaka još više ukomplikovan, što je uz alfa countere i chain comboe, donelo dodatnu dubinu igri. Street Fighter Alpha je tokom godina imao nekoliko revizija i još dva nastavka, a svi ti naslovi bili su izuzetno popularni i igrani kako na i dalje veoma popularnim arkadama, tako i u sjajnim portovima na konzolama tog vremena (PlayStation i Saturn).
Arkade su sredinom devedesetih već smatrane za relikviju prošlosti, a lokalni gaming se u drugoj polovini 90ih zahvaljujući nemaštini i lakšoj pirateriji u potpunosti preselio na PC. Port Street Fighter Alpha za PC koji je kružio kod nas bio je katastrofalno loše odrađen, tako da većina igrača koja je samo na taj način došla u kontakt sa ovim serijalom verovatno i nema neka posebna sećanja vezana za isti. Situaciju su kasnije popravili popularni PC emulatori arkada kao i sjajni port poslednje igre u Alpha serijalu - Street Fighter Alpha 3 MAX za PlayStation kec i Dreamcast.
U međuvremenu, CAPCOM je radio razne eksperimente sa Street Fighter serijalom, imali smo mnoge VS igre gde su se likovi iz Street Fighter Alpha igara suočavali sa Marvelovim superjunacima, kao i kasnije sa omraženom SNK konkurencijom (Fatal Fury, Art of Fighting, King of Fighters). Bilo je tu i eksperimenata sa 3D izvođenjem kroz ne toliko uspešni EX pod-serijal, ali prava priča ove legendarne franšize nastavlja se logično - sa trećim nastavkom.
Street Fighter III došao je sa svežim, jačim, CPS 3 arkadama, 1997. godine. Iako su konzole, PC pa i arkade tog vremena već polako počeli da nameću 3D izvođenje kao standard, CPS 3 arkade bile su prava 2D mašina sledeće generacije, a Street Fighter III kao i druge 2D igre objavljene na tom hardware-u, sam vrhunac te ere. Prelepa crtana grafika, sa i za današnje standarde sjajnom animacijom nalik kvalitetnim animiranim filmovima, ostavili su igrače i Street Fighter tradicionaliste bez daha, kako na arkadama tako i u verziji za SEGA Dreamcast na kome su tada bile ekskluziva. Kroz tri revizije, Street Fighter III je sa svojim tehničkim izvođenjem vratio serijal na zemlju posle raznih over the top ludila iz Alpha i VS serijala. Zbog svoje priciznosti i ozbiljnosti nastavci trojke su igrani, a i dan danas se igraju, na popularnim turnirima širom sveta.
Poslednji nastavak Street Fighter III: 3rd strike izašao je 1999 na arkadama, a 2000. na SEGA konzoli. Ipak, cela fama oko trojke je nas na Balkanu takođe u potpunosti zaobišla. Arkada naravno nije više bilo kod nas, Dreamcast i nije bio toliko popularan, a nepostojanje PC verzije niti funkcionalnih CPS 3 emulatora je zacementiralo sudbinu ovog sjajnog nastavka na našem područiju. Ovu veliku štetu danas možete da nadoknadite preko PSN odnosno Xbox Live verzije, sa potpuno funkcionalnim online modom.
Povratak korenima
Prvu polovinu 2000ih godina obeležila su brojna reizdanja Street Fighter igara za tada aktuelne sisteme, mnogi blesavi VS nastavci, i svakakvi spin off-ovi, ali tek 2008. godine CAPCOM rešava da se zaista vrati legendarnom serijalu sa Street Fighter-om IV. Na tada modernom Taito Type X arkadnom hardware-u zasnovanom na PC-u a po snazi sličnom PS3/Xbox360 osvanuo je skroz novi 3D Street Fighter. Sa takozvanim 2.5 izođenjem i totalnim povratkom na fazon dvojke, bio je to na neki način remake najslavnijeg nastavka. Četvorka je vratila sve najlegendarnije likove iz drugog dela, opravdavajući to pričom koja je smeštena između drugog i trećeg nastavka. Malo koga je bilo zaista briga za priču u borilačkoj igri - ono što je bilo stvarno bitno je da se Street Fighter napokon vratio svojim korenima!
Tradicija od bezbroj nastavaka i revizija koju svaki Street Fighter naslov mora da ima je dosledno ispoštovana sa Super, Super Arcade i Ultra variacijama. „Novi“ likovi koji su vremenom dodavani u četvorku bili su najčešče iz trojke i Alpha serijala. Ipak najveći uspeh Street Fightera IV ogleda se u uvlačenjenju velikog broja novih igrača u svet borilačkih igara, koje su ponovo postale mainstream! Brzo je nastala velika zajednica, a takmičarske priča je podignuta na viši nivo sa sjajno odrađenim online modom i veoma popularnim turnirima širom sveta, pa čak i kod nas!
Popularnost i uspeh Street Fightera IV su bili toliko veliki da su uticali i na povratak konkurencije u vidu zaboravljenog Mortal Kombata, koji je sa svojim IX nastavkom takođe uspeo da povrati staru slavu, sličnim receptom, nakon bezbroj užasno loših nastavaka... ali o tome nekom drugom prilikom.
Sadašnjost-budućnost
Šta budućnost donosi za besmrtni ulični fight, već je veoma izvesno. Poneseni velikim uspehom i popularnosti četvrtog dela CAPCOM igra na sigurno i Street Fighter V je modernija i još više takmičarski i e-sportu orijentisana verzija četvorke. Tradicija baziranja igre na legendarnim borcima iz dvojke, uz dodavanje novih ali i ponekih likova iz Alpha i trojke se nastavlja, a po prvi put u istoriji ovaj nastavak je razvijan prevashodno za konzole i PC, bez početne verzije na arkadama. Razlog za ovakvu odluku bio je izuzetno jaka online zajednica bazirana upravo na ovim sistemima tokom životnog veka četvorke i njenih revizija.
Street Fighter V nam je već stigao, i ne sumnjamo da će i kod nas poput prošlog nastavka naići na sjajan odziv kod lokalne zajednice. Naši igrači su već uveliko spremni za ovaj nastavak sa svojim custom arcade stickovima i treninzima u beta verziji kako na PC-u tako i na konzolama, spremni možda i za neko učešće i uspeh na stranim velikim turnirima. Nakon dugog perioda napokon smo, makar kada je Street Figther u pitanju, ravnopravan deo sveta!
Voiceover: Miloš Mijailović
Preuzeto sa: http://adria.ign.com/
Twitch jeste ogroman servis, mnogo igrača stream-uje svoje igranje, a još više gleda stream-ove. Ali informacija da su korisnici ovog servisa proveli čak 241,1 milijardu minuta (nešto više od 4 miliona sati!) je impresivna.
