Ok, ok, mislim da imamo kandidata za igru godine, a tek je februar. Dobro možda ne u kategoriji AAA igara, ali sigurno u kategoriji indie igara. Ali definitivno, Firewatch je jedna od najboljih igara koje sam igrao u zadnjih godinu ili dve, ako ne i duže. Iako traje oko šest sati, ako ne istražujete previše, Firewatch ostavlja utisak kao kada pročitate dobru knjigu, i to ne samo kada je završite već i u toku igranja. Sa svakim novim detaljem koji otkrijete, sa svakim novim razvojem događaja stvara se sve veća želja da znate šta će se desiti sledeće.
Vizuelno Firewatch je prelepa igra. Nešto između realističnog i cartoon stila čini je jedinstvenom, i prosto poželite da se šetate kroz šumu, zaplivate kroz jezero ili jednostavno uživate u zalasku sunca sa proplanka.
U priču neću previše zalaziti, jer ovo je jedna od onih igara koje nikako ne želite spojlovane, ali slobodno se može reći da je u rangu najboljih krimi/misterija romana koje ste ikad čitali. Vaš odnos sa jedinom osobom u igri čiji ćete glas čuti se zasniva na vašim odlukama i to od samog početka. Uvodna priča će vas ostaviti slomljenog srca, verujte mi mene jeste. Ne postoji više različitih krajevi, ali ukoliko se previše zadržite na kraju loše vam se piše.
Impresioniran sam sa kakvom lakoćom vas igra uvuče u svoj svet, koliko je lako uživeti se u ulogu glavnog lika. Uhvatio sam sebe da se plašim šta će mi (glavnom liku) se desiti, šta se dešava, u šta sam se upleo.
Sve u svemu Firewacth zaslužuje vašu pažnju i zaslužuje da je odigrate najmanje dva puta. Zato ovaj tekst nije predugačak, jer idem da je pređem još jednom.
Нема коментара:
Постави коментар